Da li je francuski jezik težak – i zašto nije?

Tokom života, a naročito tokom studija, imala sam mnogo situacija da, kada bih ljudima rekla da studiram Francuski jezik i književnost, odmah odmahuju glavom, govore da je to “jedan od najtežih jezika”, ili mi govore: “Svaka čast, ja to nikad ne bih mogao”. Zašto je to tako?

Verujem da se ljudi, kada pomisle na francuski jezik, odmah sete obimne gramatike iz osnovne i srednje škole, nepravilnih glagola kojima nema kraja i izgovora koji zvuči “nemoguće za pratiti” svima koji se prvi put susreću sa ovim “komplikovanim”, ali i lepim jezikom. Zato ću se u ovom tekstu posvetiti problemima sa kojima se susreću ljudi koji uče francuski jezik, ali i kako ih prevazići.

1. Izgovor i čitanje

Za razliku od srpskog jezika u kom važi pravilo “piši kao što govoriš, a čitaj kako je napisano”, u francuskom dolazi do spajanja nekoliko slova i dolazimo do situacije da se dva, tri ili čak četiri slova čitaju kao jedno. Ili možemo naići na neku reč, na primer les oiseaux (čitaj /lezuazo/), u kojoj se ni jedno slovo ne čita onako kako se piše. Umesto da pokušavaš da zapamtiš izgovor svake reči posebno, nauči kako se čitaju različite kombinacije slova: ch – š, oi – ua, ai – e, gn – nj… Kada ih prepoznaš, lakše ćeš pročitati novu reč.

2. Članovi i rod imenica

Le, la, les, un, une, des, du, de la… mnogo pravila odjednom. Kada koristiti određeni član, kada neodređeni, a kada partitivni? Predlog je da se na početku članovi uče kroz konkretne primere i rečenice. Što više čitaš i slušaš francuski, lakše ćeš prepoznavati koji član prirodno odgovara.

Što se tiče roda imenica, koji se može razlikovati od srpskog (une table – sto), savet je da se član uči uz imenicu, odnosno, kada naiđeš na novu imenicu, umesto da naučiš samo tu reč, zapiši je i nauči zajedno sa članom – kasnije ćeš mi biti zahvalan/na. 🙂

3. Glagolska vremena

Francuski jezik ima više glagolskih vremena/oblika za izražavanje prošlosti, kao i budućnosti, u zavisnosti od konteksta. Dobra vest je da ih ne moraš znati sve za osnovnu komunikaciju. Dovoljno je, za početak, znati le passé composé, le présent i le futur proche. Njima možeš izraziti šta se desilo, šta se dešava i šta će se desiti. Za početak dovoljno, zar ne?

4. Predlozi

À Paris, en France, au Canada, chez Marie… Predlozi često predstavljaju problem. Ali, postoji puno konkretnih pravila kada se koji predlog koristi. Na primer, uz gradove ćemo uvek reći à. A za neke druge, koji nemaju konkretna pravila, piši rečenice u kojima se koriste i vremenom više nećeš morati da razmišljaš koji član ćeš iskoristiti.

5. Izrazi koji se ne prevode bukvalno

Uči fraze kao celine (j’ai faim, il fait beau…), a ne reč po reč. Kada naučiš avoir faim, nećeš svaki put razmišljati “kako se kaže biti gladan”, već će ti cela konstrukcija automatski doći.

6. Sinonimi i reči sa više značenja

Voir / regarder, savoir / connaître, écouter / entendre… Nemoj učiti samo njihove prevode. Zapiši ih u kontekstu, jedne pored drugih i uči kroz primere. Postavi sebi pitanje: “U kojoj situaciji bih mogao/la da iskoristim ovu reč?”

A reči sa više značenja, kao što je une pièce (soba, novčić ili pozorišni komad), takođe uči u kontekstu. Obradi pažnju na reči koje se nalaze oko njih.

Na kraju, najvažnije je napraviti prvi korak. Ne može se sve naučiti odjednom, niti je potrebno da odmah znaš sva pravila, vremena i izraze. Uči se malo po malo, kroz praksu i svakodnevnu upotrebu. Vremenom se stvari počinju povezivati, ono što je nekada delovalo komplikovano postaje ti prirodno, a učenje je sve lakše.